Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

зебње

зебње
зебње човека 21. века

петак, 26. новембар 2010.

Добитник Карађорђеве Повеље у Царском резу Заветина

Детаљ са гробља у Мишљеновцу, Србија.
Фотографија Ив. Шишмана

Добитник  Карађорђеве Повеље за 2010 је Ђорђе Николић рођен у селу Рабровцу покрај Опленца, од оца Милуна, родом из села Јеленца, пореклом Пејовић са Кчева у Црној Гори, и мајке Надежде-Наде, рођене Манић, из Рабровца, пореклом Кујунџић из Старе Рашке. Крштен је у сеоском Храму Светих апостола Петра и Павла.
            Потиче из дома Eпископа Дионисија, који је песниковог оца, свога сестрића, именовао за наследника, уочи одласка у Америку 1940. године на постављење за епархијског архијереја Америчко-канадске епархије Српске православне цркве.
            Почетком седамдесетих година Николић је напустио Србију као политички емигрант и настанио се у Америци.
            После стицања магистеријума завршио је докторске студије славистике на Нортвестерн универзитету (Northwestern University) и наставио да ради на докторској дисертацији о српској емигрантској поезији.

             Николић је ових дана  представљен у једном од угледнијих сајтова београдских ЗАВЕТИНА, чији је оснивач - узгред буду речено - песник Белатукадруз (Мирослав Лукић) један од представника друге и другачије Србије. Николић је представљен песмама и другим подацима неопходним за разумевање песама и животне судбине песника Ђорђа Николића, који живи и ради у Чикагу...

петак, 20. август 2010.

Виц критичари, виц антологичари, и Езра Паунд


«Био сам прочитао Стендалову забелешку да је свакој ствари потребно  осамдесет година да допре до шире публике, и, загледан у дивљу  пустопољину што се  губила у децембарској  суснежици, веровао  сам му. Али то није све. Учвршћен у оној простодушној невиности која влада на нашим универзитетима, и због које се они



четвртак, 22. јул 2010.

Веза Хиперборејаца са светом

Поглед преко стрњика на храм на Старом гробљу. - Снимак Заветина.

Многобројни митови говоре о везама Хиперборејаца са осталим митолошким светом, а пре свега са средиштем Аполоновог култа. Према легенди, Хиперборејци су на Дел (корен:  ди, диос-бог, а такође деелос и дилос-очевидан, очит) послали две девојке хиперборејке у пратњи петорице својих суграђана, да на острво донесу заветне дарове увијене у сламу. То су биле Хипероха (хипер -оцха- високо достојанство) и Лаодика (лаос - народ и дики - праведна). Пошто су девојке на острву умрле, а пратиоци се нису враћали, Хиперборејци су следећих година променили маршруту и дарове односили Скитима, да би их њихови суседи