.

.
зебње човека 21. века

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Surbita. 2015- 2033.

Квака , Свилен конац, Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,ДИЦА СЗ,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина ,Лоза рашљара,Четвртак,Стооке новине,ЈАВНОСТ,ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР,Вечити календар,Турбан,Заставица,Оличење немогућег,Цариградским друмом,Брест,,Дибидус,ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1,Ђавољакапија,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ,Између митарења чудовишта и уметности будућности,Cogito,Универзална библиотека,Балкански синдром ,ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом,Дукат,Наши поседи,Врата Звижда,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ,АЛМАНАХ,КРЊА историја,Балкански шпијуни,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ,ОЧЕ НАШ...,Бела и шарена Србија,Запис ,Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије ,УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК,Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА,Посебна породична заветина,РЕНЕСАНСА,КОМПАС,,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА,Себични музеј,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ,,Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1),Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт,Северци,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З

Укупно приказа странице

понедељак, 28. новембар 2011.

Мирослав Лукић: Басма против мађија


БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић, 1950 )
(снимак Иван Лукић, око св. Аранђела 2011)

                                                                        Белешка о роману СЕВЕРЦИ , КОВ, Вршац, 2011.

У једном другом Белатукадрузовом роману Доктор Смрт (2003),  при самом крају постоје и ове речи:
«Ето докле је догурао хваљени прогрес и хуманизам, омогућио је рад ђаволове воденице, воденице смрти да престанка меље непрегледне поворке људи.
      Хиљаде помисли ми је промицало кроз главу; могао бих написати књигу, када би за то било прилике. Али, ја сам у џаку, свезан у врећи, и непознати киднапери ме ко зна где возе?
      Вероватно ће ме бацити у реку, има на Дунаву и Сави згодних места. А зашто? Шта сам тим људима учинио – нажао? Не познајем их; нисам иха дакле ни теоријски могао повредити, увредити. Не воде они мене на губилиште зато, већ по нечијем наређењу. Можда по налогу самог Доктора Смрти? ... И тад ми је постало јасно, нешто, што се тиче самог проблема смрти. Вредност, праву вредност сваке науке, сваке филозофије, сваке религије, сваке културе требало је да тражим, читајући је у контексту са смрћу...» 
Доктор Смрт је  била је права посластица за књижевне сладокусце, својевремено, и право је чудо да књига није имала и судски епилог. Први пут у српској књижевности дата је прилика киднаперима, представницима мрака и страве, који се на крају тог романа понашају двоструко  прво као мучитељи и давитељи, а затим и као духовити витезови који тобож увиђају своју грешку. Трансформисани пуковник тајне службе Ђока Ђокић

субота, 01. октобар 2011.

ЋОШАК ПЕТРУ КРДУА

Знак препознавања
...Песник мора да има свој ћошак са кога се обраћа свету...

- Колико ненаписаних књига сам подарио свом Вршцу, Новом Саду, Београду, тиме што сам се трошио штампајући књиге других...

...Одувек су ме привлачили људи који пред затвореним вратима насликају на зиду друга врата и, служећи се динамитом свог духа, уђу. И то је њихова победа...

(Припадате великој румунској поезији.Припадате српској поезији. Колико је то удобно)
   Удобност није адекватан израз, јер песник који се служи језиком  подсећа каткад на лошег пливача између две барке. Ни у једној се не осећа сигурним. Са песничким језиком не смете се играти! Ако постоји израз "мука с речима" онда је то, у мом случају, двострука мука. Зато моје песме имају два оригинала, оба настала у муци. Јавља се ту још једна невоља: за збирку "Љубичасто мастило" на пример, нисам добио ни једну награду зато што поједини важни Срби мисле да сам румунски песник...
     итд.
_________________
    Ових дана публиковане су КОВИНЕ, Вршац, бр. 16, 2011. својеврсни омаж Петру Крдуу. Горње реченице су публиковане у тим новинама.....

четвртак, 03. фебруар 2011.

Белешке о плагијату


Испод једне такве белешке, Бодлер додаје само ово: «Томас Греј (Thomas Gray). Едгар По (2 пасуса). Лонгфелоу (2 пасуса). Стације, Вергилије (читава песма о Андромахи ), Есхил. Виктор Иго». Бодлер то бележи у једном од нацрта за Цвеће зла, који почиње реченицом: »Како се низом одређених напора, уметник може уздићи до сразмерне оригиналности...»
Шарл Бодлер
Бодлер је хтео да провери  «савршеност своје методе», која се сатојала у томе  да срочи песму  «довољне дужине да буде досадна као било која позната епска песма».
«Тежак је то задатак уздићи се до те божанске неосетљивости!Јер ја, упркос напорима који су за највећу похвалу, нисам умео одолети жељи да се допаднем својим савременицима, као што то сведоче на неколико места нанесена као шминка, извесна подла ласкања упућена демократији, па чак и неке гадости чија је сврха да измоле опроштај што ми је предмет тужан...»
Ту смо, у неком кругу неке сразмерне оригиналности, у кругу плагијата, и бездане књижевности. Плагијат дословно значи отмицу човека, а у уобичајеном  смислу књижевну крађу. Присвајање ауторства. Неки би модерни писци, који воле да се ките туђим перјем, рекли да је књижевно присвајање временом еволуирало, позивајући се на то да је и Шекспир доста тога преузимао од писаца свога времена, па шта! Ко би се икад заинтересовао за те писце да није било Шекспира?
Приликом састављања антологије Несебичан музеј, нисам ни слутио, на почетку да ћу постати временом таоц једног дела у настајању и једног лавиринта са толиким замршеним мрачним ходницима и приликама. Ја нисам желео да правим неку своју антологију са маказама у руци. Прегледао сам на стотине и стотине песничких антологија насталих у 20. веку у српској поезији, изгубио много месеци, чак године! Тако ми је до руку дошла и књига У храму усталаца : избор родољубиве поезије / Душана Чоловића (Београд: Зипус, 1995; 296 стр.; 24 цм. – Едиција Орашац у прошлости и данас).*
  
Чоловић је, да не дужим, од Ивана В. Лалића одабрао 4 песме: 1804, Шапат Јована Дамаскина, Докази, Као молитва, Завичаји. Лепе песме, добри примери.
У ствари, одабрао је -  5 , ако рачунамо да је на повлашћеном месту своје панораме, на крају, прештампао  у целини  и песму  Плава гробница – не Милутина Бојића, него Ивана В. Лалића.
Да одмах кажем – ова Чоловићева панорама је могла без те Лалићеве песме и можда и без тог Јовановићевог нагињања...

1
Признајем, када сам први пут све то прочитао, реаговао сам у себи на уобичајен начин. Правио сам се као да ту књигу нисам никад ни видео, ни прочитао, једноставно вратио сам је на полице да скупља прашину. Таквим књигама је временом то досуђено.

понедељак, 10. јануар 2011.

На други поглед

Сфере концентричних кругова. Амблем Заветина
...По чему су – по Ненину – три најзначајније антологије српске поезије, оне које спомиње? Зар их време није прегазило? Зар нису платиле данак свом времену? У ствари, те апострофиране антологије су најзначајније за официјелну или бирократску књижевну критику, у коју спада свако
онај ко поједина дела оцењује и процењује од ока,

Хороскоп