Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

зебње

зебње
зебње човека 21. века

среда, 12. јун 2013.

Бележница "Бело", јесен 1975, Мишљеновац

Суморан хоризонт. Снимио Иван Лукић, мај 2013. (Иван има  баш онолико
година сада  колико сам ја имао када сам ово писао...)
....Размишљам о дужини погребне поворке на
погребу прерано погинулог Жике Стеве
Коврцала ("Од цркве до гробља у Поточићу!",
каже мати.) То значи да је на погреб дошло
цело село.
Једва су свог јединца ти сироти људи успели да
одгаје, а да погине на друму тако глупо одмах по
завршетку основне школе.
Сачувај, Боже!
Зашто Бог узима јединце и оне који нису ни
започели живот?
Бача. Осећа вредност речи а неке -
наглашавајући - понавља и по четири пута.
Прича ми о неочекиваној посети свога другог
(ванбрачног сина), о одласку у скупштину
СФРЈ.
"Нек на земљу серу свиње а не паметни људи!"
Оде, пребацујући ми што га не посетим.
"Имали бисмо ми, куме, о чему да причамо!"
Рече ми да треба да слушам старије.
Није дуго остао, више ме је угњавио, него што
је био оран да приповеда. Па ипак, врло је
сликовито описао ноћно путовање локалним,
возом, атмосферу у купеу, до свањивања - од
Пожаревца до Мале Крсне.
Загонетке, одгонетке. Загонетке су постављале
неке студенткиње.
Шта је то загуљено а виси да падне, и рутаво
може да га прогута? Пази, није безобразно!
Једна од њих вели: жир, жир виси, кад опадне
дође свиња и поједе га.
Шта се прво дигне кад младожења и невеста
прве ноћи хоће да легну?
Раде Моравац погађа: бамба, бамба, бамба, -
није! Јастучница!Итд. Итд.
Мати лежи болесна. Кашље...Губљење времена
у Кучеву, синоћ, прексиноћ.
Усред апсурдних разговора у хотелу имао сам
утисак као да се налазим у гробници пољских
краљева на Вавелу. Вратио се касно у Мишљеновац
и покушавао да читам "Процес", да пишем
прозу "Тринаести апостол", али сам, хвала богу,
на време одустао, јер су ми се последње
реченице учиниле тако обичне...
Напољу је тако тмурно, облаци боје индига
долазе са запада и путују на исток, али нисам
могао посматрати небо јер ме је заблеснуло.
Синоћ су ми нешто ружно испричали о брату и
некој доста старијој жени - нисам им поверовао.
Па ипак? ....
"Ти немаш шта да продајеш, само купуј", падају
ми очеве речи на памет, али када је он то у
ком поводу рекао? Писао читаво пре подне?
Шта? Мој Процес?Сањао. Када сам се пробудио
тамни облаци као огромна густа јата врана
летели су са истока на запад.
Хоће ли ускоро снег?Цепао дрва.
Требало би да интезивније учим и припрема
дипломски испит за новембарски рок. Мислио о
својим колегама. Затим заспао; промицале су ми
ружне мисли када сам се пробудио...Обузимала
ме је неописива малодушност, безвољност...
Ја сам писао то што сам писао - преко воље -
можда и да не бих учио?....17/10/75. Синоћ
:Несаница. Повраћа ми се. Шта је са мојом
утробом?
Данас срео сликара З. Ј. Каже да живи у
напуштеној радничкој мензи покрај Пека, чека
посао и новчану помоћ општине. Врло добро
изгледа, покушавао је да ме увуче у своју причу
о тајнама природе и вечном кретању.
Привлачност предела; Каона, Турија. Када бих
поседовао један шубарасти брежуљак.... (...)
      (Бележница "Бело", јесен 1975, Мишљеновац)

Нема коментара:

Постави коментар