Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

зебње

зебње
зебње човека 21. века

уторак, 30. децембар 2014.

Прича о мајмунима



Прича о мајмунима*


Дакле:
Било је то једном када је негде у неко село дошао некакав странац.
Знао је да тамо живи на хиљаде мајмуна.
Сељанима понудио 10 долара за сваког мајмуна којег ухвате.
Сељани су са одушевљењем примили понуду странца и одмах кренули у лов.
Човјек је онда од њих откупио стотине мајмуна које су уловили, а кад се број мајмуна мало смањио сељаци су их престали ловити.
Странац је стога подигао своју понуду и сељанима понудио 20 долара за сваког мајмуна.
Сељани су без оклијевања поновном кренули у лов.
Број мајмуна још се смањио и људи поновно су се вратили ка пољопривреди.
Човјек је зато понуду повећана на 25 долара али с временом остало је врло мало мајмуна тако да је било готово немогуће наћи још којег.
Човјек је тада најавио нову понуду. За сваког мајмуна сељацима је понудио 50 долара. У исто вријеме он је морао због посла отпутовати и за куповину мајмуна овластио је свог помоћника.
Како шефа није било, сељацима је дао понуду помоћник: 
"Видите ли народе све ове мајмуне у кавезима које је прикупио мој шеф. Продајем вам их за 35 долара сваки а када се шеф врати у село, можете му их продати по 50 долара за сваког."
Сељани су се стварно организирали. Прикупили су све своје уштеде и откупили све мајмуне.
Никад више нису видели ни човека ни његовог помоћника, остало је само село сво пуно мајмуна.
Сада ћете можда боље разумети приче о деоницама, хипотекама и банкама којих задње године има све више; можда ће вам бити лакше разумети приче о узроцима глобалне финанцијске кризе, али сам сигуран да ће вам бити јасно да је то прича о МАЈМУНИМА.

____
* Ова прича кружи интернетом овим нашим вилајетом, бившим југословенским, тако је стигла и до "Заветина" уз помоћ Винка Шелоге.

уторак, 23. децембар 2014.

ВРБЕ СЕ СУШЕ...



ВРБЕ СЕ СУШЕ...

Одрастао сам у близини, берући, као и моји преци, злато. Поседовали смо речно острво, не велико, ни десетак ари, на чијој  је северној страни био пешчан спруд са финим светлуцавим песком пуним  љуспица злата и пирита. На неколико корака од тога спруда  био је дубок вир, наша плажа…Ту се најинтезивније одвијао живот  првих мојих двадесет година…Више смо, као деца, волели дивне и дуге, незаборавне летње дане, пржења на врелом песку, роњења у зелене дубине вира и  ваљање у плитким глибовитим барама, у којима би вода  прокључала на високим летњим температурама, него злато.
Оно се лепило за наша тела, и ми смо га спирали са себе, као блато, прљавштину…
Имате ли утисак да ће те излетети, пред овим сликама које стоје пред вама отворене? Пазите, пазите!
Шума се обнавља на свој начин. Врбе се суше остаривши, али, гле, окружене су новом генерацијом стабала…
     = извор: Бела Тукадруз, КОГИТО КЛУБ, Унус мундус, Ниш, бр. 47/ 2014. - стр. 380-381