ДУЧЕ. АПСУРД.ASSURDITA / Белатукадруз.

... Када сам први пут читао ову Црњанскову књигу (средином осамдесетих минулог века, у Београду), некако сам прелетео преко наведеног одломка – описа Дучеа, и поглавља о коме је реч), не сматрајући га досадним, већ мислећи (или боље рећи осећајући) да припада прошлости, и годинама кад још није сасвим почео Други светски рат, нити нападнута Краљевина Југославија. Да ћу поново читати ову књигу у јужној Шведској, после четрдесетак година, нисам ни сањао! био сам одушевљен Црњансковим прототипом диктатора, вође. Не знам сажетији ибољи опис.

        ... Цео Рим је, искићен, као плакатима, портретима Дучеа.

      Његова глава гледа са свих зграда, са свих зидова, са свих ћошкова, виси изнад свих врата, трчи на свим саобраћајним средствима, учествује и у ручку, по ресторанима, и при кафи у баровима.

   Рим је опкољен Мусолинијевим портретима, као кинеским зидом.

    Он је све предвидео, он је све припремио,замислио, удесио, уредио,он све зна,он има увек право. Он се пита, њега питају, он све решава.  Четрдесет милиона Талијана не мора више да мисли. Он мисли. Четрдесет милиона Талијана очекује да чује само једног човека. Четрдесет милиона Талијана зависи само од једног мозга, једног носа, једних уста, и два ока. Дуче, под шлемом посматра Рим са својим крупним, тамним очима, са напућеним уснама, и са свих железничких станица.. А лик му је тврд, израз лица страшан (faccia feroce).

   Цело Полуострво апенинско – цела Италија – уоквирена је сад у оквир тог лица. Цео Дуче, који има и ноге, који и хода, који и руча, уоквирен је сад, у оквир тог лица. Он је одговоран за све. Саобраћај, и индустрија, киша, и жетва, планови рата, лретање армија, све сад излази из тог лица. Зар је то могуће? Могуће је, јер он све зна,јер је све његова заслуга, јер је непогрешив. Увек има право. Ha sempre ragione.

   Само мој брица каже, да је та мисао апсурдна. Да је то немогуће. Апсурд.Assurdita. То ми каже тихо, у уво, кад ме шиша…. Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I ,. поглавље Тело је њено у сасвим другој земљи, Београд, 1966, стр. 315. ...........*

     ________________

          * Овај чланак је био знатно дужи, али је омашком  обрисан. Сачуван је само почетак тога чланка - довољно и толико! Захваљујући исечку, који се препоручује преко "Спектра". Црњански је одлично радио свој посао, аташеа за штампу. Одлази у то време до Трста , и уверава се "да на једном  малом делу талијанских граница није све ружичасто, ни на облацима... (...) Полиција Италије забрањује  улаз југословенских новина у Италију. Полиција их у Трсту вади из возова. Пакете новина баца..." Итд. Талијански брица Црњансков више зна о апсурдностима  него они од којих би се то очекивало. ... итд. То није Црњансков занатлијски "штос" да вођу демаскира,  уз помоћ посебних диоптрија и маказа једног талијанског брице, - то је нешто неизбежно у таквим смутним временима. Народ је присебнији и разумнији и од Дучеа и наших дипломата, конзула и амбасадора...итд. итд. Црњански је врстан и као новинар, публициста, обавештен човек...